Blog Theme by PHP Website

Налаз са Врања

Изворишни део реке Витовнице чине врхови Хомољских планина Велики и Мали Врањ. Ови врхови, надморске висине 884 и 850 м, спојени благим седлом нижим за око 200 м, доминирају Хомољем на југу и питомом облашћу Млаве на северу. Геолошки посматрано, реч је о контактној зони између кречњака и палеозојских шкриљаца, која је богата рудама бакра, злата и гвожђа.
Геостратегијски посматрано реч је о једној од главних тачака Хомоља.
Археолошким истраживањима утврђе- но је да су оба врха представљала јединствен археометалуршки комплекс који су подигли Келти током 2. и 1. века пре наше ере. На оба врха откривени су трагови бедема утврђења, рађених од великих камених блокова, у техници сухозида. На превоју између два врха регистровани су остаци неколико топионичарских пећи за топљење гвожђа. На јужним падинама Великог Врања видљив је већи број мањих камених хумки, које захтевају детаљније истраживање.
На овом локалитету, 1997. године случајно је пронађена остава гвоздених предмета коју чине: две гвоздене секире типа келта, два гвоздена рала, један гвоздени крамп, један гвоздени ланац и дршка гвоздене алатке. По својим типолошким карактеристикама сви предмети припадају келтској материјалној култури и датовани су у почетак 1. века пре наше ере. На крају је важно напоменути да је и сам топоним Врањ келтског порекла, јер су врана и гавран свете птице код Келта.
Река Витовница протиче кроз веома богату металогенетску област. Испирањем речних наноса откривено је присуство скоро свих метала, као и трагови металичне шљаке. Налази шљаке су нарочито регистровани на локалитету Летиште, где су откривене хумке које представљају праисторијске гробове

.

Налаз келтског гвозденог оруђа са Врања, II – I век пре наше ере

Погодака: 2182

Baneri