Blog Theme by PHP Website

Други Српски устанак

По самој пропасти Првог устанка и времену које је настало, јер су се народ и многи виђенији људи Србије и млавског краја скривали по збеговима. Рађа се поново немирна одлВођа II Српског устанка Милош Т. Обреновић 1815. годинеука, да се поново диже буна и устанак. Милош Т. Обреновић, који је остао у земљи и који се лукаво подвукао Турцима, чека прави тренутак да поведе народ на још један Други српски устанак.
Милоша овај устанак затиче на месту команданта Рудничке Нахије. По угушивању у народу познате Хаџи – Проданове буне, Милош није смео да чека, јер се и њему претило. Он диже Други српски устанак на Цвети 1815. године, на збору у Такову, где га народ бира за свог вођу.
Млавска нахија тек се касније диже на устанак, јер је требало окупити оно мало способних и храбрих људи ради пружања достојног отпора завојевачу. У то време, у Пожаревцу је на престолу био мирни, разборити Тахир–ага.
Народ дижу на устанак Стеван Добрњац, затим Маринко Џодић из Жагубице –Хомоље, као и Михајло Ђорђевић у кнежини Звижд. Прве борбе су вођене на овим просторима око Пожаревца. Турци су слали јаке снаге да угуше устанак у Млави. Бој на Рановцу је бој који улази у историју Другог српског устанка. Велики одреди Турака крећу на овај део територије и њима се у селу Кули придружује још 200 турских војника, да би сломили устанак. Међутим, велики Павле Цукић са Милосавом Ресавцем, такође креће у помоћ лесковачком војводи Стрељи, који већ увелико води борбу са Турцима. Турци су очекивали борбу и већ су се утврдили у својој касарни у селу Витовници. По кућама су такође поставили своје људе. Тада су Турци похватали мештане Рановца и Витовнице и везане, као таоце, држали на воћкама шљива. Тада је убрзо настала велика борба између одреда Турака и наших српских снага. Од силине борбе и великог броја погинулих, река Витовница је потекла крвава. Храбри Павле Цукић је јуришао и крчио пут међу Турцима.
Турци су у овом боју били разбивени. По окончању борбе, Срби се сакупе у стишком селу Батуши, са Стеваном Добрњцем и пређу у Трњане. Ту се војска сједини са војском из Пека и Подунавља и сви дођу на место Сопот више Пожаревца. Војска Милошева је већ била ту и тако започиње вишедневна опсада Пожаревца и после вишедневних борби, Пожаревац пада у руке Срба. Срби такође односе победе на брду Љубићу код Чачка. Букурештанским миром долази се до споразума по коме Турци могу у Србији да живе само по градовима, да српски кнезови сами сакупљају порез и делом плаћају Турцима. Тако су Срби добили овај устанак и њиме толико жељену самоуправу. Устанак је био тиме успешно окончан. 1817. године у змљу се враћа вођа Првог Српског устанка, вожд Карађорђе и исте године гине у Радовањском лугу.

Погодака: 2205

Baneri