Blog Theme by PHP Website

Наредбе о одликовању Миљка Јовановића из Витовнице

Наредба АЂ. БР. 11571


Команданта I армије за 10. мај 1917. године за све јединице и установе у саставу I армије.
Наредник 1. чете 2. батаљона 9. пешадијског пука Миљко П. Јовановић из села Витовнице,среза млавског, округа пожаревачког, у операцијама на Битољском фронту одликовао се: 27. априла 1917. године добио је задатак, да као вођа патроле, са патролом крене ка непријатељу у правцу „Чуке” на Скочивирским узвишењима и да примора непријатеље да се врате у ровове како би им наша артиљерија нанела што више губитака.
Наредник Јовановић кренуо је са својом патролом и врло вештим подилажењем успео је да се непријатељу приближи на врло блиском одстојању чиме је добивени задатак потпуно извршио. Али наредник Јовановић није се на томе задржао, већ је са војницима бацајући бомбе утрчао у непријатељске ровове.
Када је и ово извршио, услед јаке непријатељске ватре са обе бочне стране морао се повући.
Како су му у повлачењу два војника из патроле била рањена а један доста тешко наредник Јовановић је и поред јаке непријатељске ватре успео да оба војника буду изнешена. За умешно вођене патроле, јуначко држање и врхунског пожртвовања предлажем наредника Миљка Петра Јовановића из села Витовнице, среза млавског, округа пожаревачког за највише одликовање.
Командант Армије, војвода Жив. Р. Мишић с.р.


Наредба – Ђ. – Бр.6400/2

Командант Дунавске дивизије за 2. јануар 1919. године. За све јединице и установе у саставу Дивизије.
Наредник 1. чете 2. батаљона 9. пешадијског пука Миљко Петра – (Симеоновог) Јовановић, из Витовнице, среза млавског, округа пожаревачког, учинио је следећа дела: 1. септембар 1918. године када је чета била на положају „Потковица – Н - 2” испред Разибејевог моста и када је наређен напад на непријатељски јако утврђен положај „Потковица – Н,2” чета у свом наступању долином Мелничке реке иако тучена јаком пушчаном и митраљеском ватром, продужила је своје наступање ради извршења задатка.
Том приликом за време напада командир чете буде тешко рањен и како у чети није било других официра који би у чети команду могли да приме команду је примио наредник Миљко Јовановић. И када је код војника настала забуна и пометња поводом тога што је командир чете тешко рањен, наредник Јовановић својом умешношћу успео је да војнике охрабри, улије им поверење и настави започети задатак. Успео је да са четом заузме непријатељски утврђени положај испред „Потковице – Н2” и да се на истом задржи и исти организује за даљи рад.
Наредник Миљко Јовановић је лично храбар, поуздан и спреман подофицир.
За изложена дела похваљујем наредника Миљка П. Јовановића.
Командант Ђен. Дрг. С. Милојевић с.р.


Наредба Ађ. Бр. 10773

Командант I Армије за 3. април 1917. године, за све трупе и установе у саставу Армије.
Наредник Миљко П. Јовановић 1. чета 2. батаљон 9. пешадијски пук учинио је следећа дела:
Наредник Петар Миљковић 20 марта ове године са својим војницима налазио се на положају „Плато” који је био јако тучен од непријатеља из топова и то тежег калибра. Војници принуђени јаким бомбардовањем почели су прелазити из рова у ров, а непријатељ користећи се овим принудним истицањем војника 9. пешадијског пука, отворио је на исте јаку пушчану и митраљеску ватру и на појединим местима позивао је отворено наше војнике на предају. Том приликом наредник Јовановић је прикупио своје војнике, извео их са тученог положаја и командовао „Напред, само бомбе”. Наредник Јовановић својим одлучним подухватом доста је умирио активност непријатеља, те ценећи његову храброст и одлучност. Јавно га похваљујем.
Командант Армије, Војвода Жив. Р. Мишић.


Миљко П. Јовановић одликован је Златном Карађорђевом звездом са мачевима - војнички степен, указом Ф.А.О. бр. 11102 од 15. јануара 1915. године (Службени војни лист, страна 481, 1915. године) и руском медаљом Светог Ђорђа, IV степен, Н-164593. По закону, Ђ.Бр. 8310 од 01.04. 1931. године, као носилац ордена, добијао је 50 динара месечно.

Погодака: 2059

Baneri