Blog Theme by PHP Website

Одбрана од турских и других завојевача Србије

Деспот Ђурађ Бранковић са породицомНа просторима данашње Србије, као и на терену садашње Македоније, пре доласка Словена и Срба, живела су друга племена Илири, а на истоку све до Црног мора и Цариграда Трачани, док су на западу од Далмације и преко Јадранског мора живели Римљани. Наш народ, пре доласка на ове просторе, најпре се населио око планине Карпати, почетком VI века. Словенски народ је дуго остао на првобитним областима, све до најезде азијатског народа, Хуна. Тада се словенски народ доста расуо по племенима и почео се расељавати, са Карпата, преко долине Тисе на Дунав, у данашњу војвођанску равницу. И од тада Срби отпочињу своје војевање за опстанак и одбрану свог народа. У каснијим временима када се српски род осамосталио и заузео велике територије, поред река, у пределима богатим рудом и са доста дивљачи, њега су почели нападати суседни народи, најпре Бугари, а затим и Грци. Тако отпочиње борба за опстанак Србије и целог народа, која траје и до данашњих дана. Српски род је свој највећи процват имао у доба Немањића и цара Душана, који је не само одбранио наше територије, већ је непријатеља протерао са свих простора и проширио царство на цео Балкан, све до Егејског мора и Грчке. Доласком муслимана и Азијата, у Средњем веку, на ове просторе и падом моћне Византије, било је тешко задржати Турке и Татаре, који су палили и робили све пред собом.
Тако су наши великаши, краљ Вукашин и браћа Мрњачевићи, значајну битку за одбра- ну Србије водили на реци Марици 1371. године, у којој сви гину, од руку турских зулумћара и тада се први пут у историји осетила неслога унутар Срба, који су зарад неких повластица избегли ратовање, мислећи да ће тако спасити своју област. Жедни крви и освајања, Турци и други Азијати, потпомогнути и колебањем Срба, брзо су заузели добар део тадашње Старе Србије, данашње области Македоније. Већ 1389. године, Србија улази у нови много тежи и већи бој са Турцима, на пољу Косову. Турци су најпре покорили Бугаре и убрзо дошли на терен данашњег Косова, где се одиграла пресудна борба за Србе. Витешки бранећи свој род и своје територије, у боју гине кнез Лазар Хребељановић, као и браћа Југовићи, и један од најхрабријих јунака Милош Обилић, коме су мало веровали и који је на Кнежевој вечери, на двору кнеза Лазара у Крушевцу дао заклетву да ће убити цара Мурата, што је и остварио. Лазар је ухваћен и доведен пред Бајазита, који му је одрубио главу, а затим и његовом војводи Крајимиру. Тако се завршила
Косовска битка, дана 15. јуна 1389. године по старом календару. Убрзо, затим, Турци надиру у друге просторе данашње Србије и тако под турску власт падају и наши крајеви у Браничеву, најпре област Млаве и Мораве, а већ 1459. године, опсадом Турака, пада и највеће српско утврђење, град Смедерево, које је било под влашћу Деспота Ђурђа Бранковића, који се, бежећи пред најездом Турака, са породицом склања у Дубровник. Цео српски род од Саве, Дунава и Мораве, све до Вардара и шире, пада у ропство под Турцима, које ће трајати више од пет векова.

Погодака: 2144

Baneri