Blog Theme by PHP Website

Рат од 1941 – 1945. године

Краљ Петар II КарађорђевићКапитулацијом Југославије, априла 1941. године и априлским бомбардовањем, земља је ушла у Други светски рат. На страни сила осовина се налазила Немачка, под вођством Адолфа Хитлера, Италија под вођством Мусолинија и Јапан.
Европа је брзо била прегажена. Другу страну су чиниле земље, које су предводиле Америка, Француска, Енглеска и земље Балкана.
Наша Србија је тада била под вођством младог краља Петра II Карађорђевића, а земљом је управљао намесник Кнез Павле Карађорђевић. Одмах по избијању рата, краљ и намесник са владом и делом команде је напустио земљу и пребегао у Енглеску.
У већ окупираној и поробљеној Србији, из мука је почео да диже отпор остатак Југословенске војске у отаџбини, под вођством тадашњег пуковника, а касније ђенерала Драгољуба Михаиловића. И први устанак је букнуо на Равној Гори.
У Србији је основан и други такозвани одбрамбени војни покрет НОБ – партизани, који је у почетку деловао заједнички против Немаца и Италијана, а касније долази до подела и братоубилачког рата између ова два војна блока у Србији. Треба рећи да се касније појављују и друге војне формације на простору Србије и Млаве и то Недићева Српско државна стража, као и „Збор” под вођством Димитрија Љотића, који се касније третирао као сарадник Немаца. На просторима Млаве су прво владали четници у Хомољу и свим околним местима Источне Србије. Касније, на овим просторима терен заузимају јединице партизана и борба је трајала до краја рата 1945. године. Места су често и села прелазила из руке у руку, час су Немци и четници бивали по селу, а затим партизани. Ослобођење Србије је дошло у мају 1945. године, уз помоћ јединица Совјетске војске, која је ослободила и Петровац са околином. Власт је дошла у руке НОБ Југославије, под вођством Јосипа Броза Тита, који је Југославијом владао све до смрти у мају 1980. године. Покрет који је остао у другом плану, Југословенска Војска у Отаџбини, који је водио ђенерал Дража Михаиловић угушен је издајством Енглеске. Остаци те Војске, са самим вођом, су жигосани као издајнички, а вођа Дража, са стотине хиљада својих војника је ухапшен и стрељан, по разним логорима од Кочевског Рога у Словенији, преко Јасеновца и Јадовна и Јама у Црној Гори и казненим заводима Србије.
Историја о овом покрету се исправља на самом крају XX. века и ова се војска сада признаје као формација која је била ослободилачка у борби против Немаца.
Треба рећи да је било појединих случајева где су војници у свим формацијама, које су деловале у Србији, измакли контроли и чинили злочине појединачне и масовне, на свим странама, у току рата. Наш народ је по први пут био завађен и подељен политиком страних сила. Брат је убијао брата, само зато што није у униформи његове војске. Братоубилачки рат, уз сва друга страдања, по немачким и усташким логорима, Србима је однео око 1.700.000 хиљада жртава.
Помен треба дати жртвама немачког терора, међу којима је било стрељаних ђака у Крагујевцу, као и многих Срба у логорима широм Србије; највише млавских жртава је било на Бањици и у Маутхаузену. Овим ратом српска индустрија је уништена, а потомство Срба десетковано. Сремски фронт је остао запамћен као највећа гробница српске младости.

Петар М. Петровић, учесник НОБ-а 1941-1945. год.

Петар М. Петровић, учесник НОБ-а 1941-1945.
год.

Погодака: 2164

Baneri