Blog Theme by PHP Website

Српско – турски рат 1877 – 1878. године

Краљ Милан ОбреновићЈош у априлу 1876. године, у Београду је образован Ратни савет. Одређена је нова формација војске. Усвојен је овакав ратни план:
Главне снаге концентрисати код Алексинца, ради предузимања офанзиве ка Нишу, а помоћне снаге држати у дефанзиви на Дрини, код Зајечара и на правцима: Јавор – Сјеница и Рашка – Нови Пазар, с тим да се делом тих снага предузму локални напади код Сјенице, Новог Пазара и Видина. Моравска војска (у којој су били и Витовничани) са 68.000 бораца била је прикупљена код Алексинца и Делиграда, са задатком да ослободи Ниш и продужи офанзиву ка Пироту, Белој Паланци и Софији.
По завршетку концентрације и страте- гијског развоја војске, српски кнез Милан Обреновић 18/30 јуна 1876. године, са историјског Делиграда објавио рат Турској. Два дана доцније и црногорски књаз Никола Петровић је на Цетињу објавио своју ратну прокламацију да и Црна Гора ступа у рат против Турске. Двадесетог јуна (2. јула) српска војска отпочела је операције против Турске, продирући према југу и истоку и западу, прелазећи српско – турску границу.
Почетак напада према Нишу и Топлици огласио је српски топ, који је испалио гранату из села Суповца, близу Алексинца. Започео је рат.
Срби су у почетку напредовали на свим правцима. Међутим, Турцима је стално пристизало појачање, понајвише са бугарске територије и они су убрзо зауставили српску офанзиву и прешли су у контранапад и успели да за неколико дана поврате своје положаје и заузели су Велики Извор код Зајечара. Рат се продужио, ратна срећа је наизменично прелазила час на једну, час на другу страну. Неуспех у Великоизворској, Бјељинској и Белопаланачкој офанзиви означио је крај срп- ског ратовања. Српска војска одбранила је Алексинац и однела победу на Шуматовцу, али је касније у биткама на Ђунису и Делиграду била принуђена на повлачење.
Пад Ђуниса и Делиграда одјекнуо је као велика катастрофа по даљи ток српско – турског рата. Према доступним подацима у том рату у Неготину је умро редов Живота Максимовић из Витовнице 29. децембра 1877.

Погодака: 2058

Baneri