Blog Theme by PHP Website

Сећање Бранка Лазића Манаса

Обична, тужна прича о младићу Сави, који се склонио од живота са злом у манастир. Боравио је у Витовници и када је дошло ослобођење и ново време, милиција је дошла на увид у манастир, да се и о њему зна стање. Млади калуђер сасвим уплашен побегне у „ла бадура”. Наоружани чланови, учесници у претресу, напусте манастир и село, са намером да поново дођу и виде шта ће са бегунцем. Овај је ишао по пољу, некако опстао, али се и приближавао селу и буде примећен и потказан. Милиција поново дође, опколи салаш, тако Сава погине. Сахрањен је на гробљу изнад манастира, али је његов отац поставио на зидинама, које су око задужбине, плочу са сликом, као успомену. Не спомиње се смрт у оном облику како је настала, а она подсећа на Љермонтова, на једну његову песму када гладијатор, жељан славе богатства, умире као забава неосећајној гомили. Млади монах није тражио славу, јер је имао веру у Бога. Као да је знао да она не вреди много. Није хтео ни богатство, јер богатство имају они којима ништа не треба. Мислио сам у неким давним временима да се плоча врати, јер као да сам једини памтио ту страшну смрт. Рекли су ми да не може због влаге да се одржи на зиду и стајала је бачена на земљу. Мислио сам да замолим једног свог ученика, Живорада Јанковића, да је поставимо на зид, али до тога није дошло. Више је није било. Можда је време да се потражи и врати као сачувани траг. Слушао сам једном приликом да се манастир Витовница спомиње у књигама манастира у Јерменији, али даље не знам.

Момчиловић Авакум јерођакон сабрат манастира Витовница Епархија Браничевска
Момчиловић Авакум – јерођакон, сабрат манастира Витовница, Епархија браничевска, рођен је 12.VI. 1908. године у Банату. Монашку школу је завршио у манастиру Раковици, а рукоположен је за ђакона (јеро) 1931. године. VI. 1943. године одведен је од стране Немаца као таоц и на Бањици стрељан. (Споменица Православних Свештеника, 1941 – 1945. стр. 95.) Јерођакон Момчиловић Авакум по наређењу и упутству Симеона Оцокољића – Пазарца и пуковника Мирослава Пилетића, добио је задатак да у селу Кладурову формира четничку јединицу, састављену од проверених националиста из ближе и даље околине, да их све од реда причести и да их закуне на верност Србији и Круни. Он је то толико добро урадио да је четнички штаб у Кладурову био један од најбољих штабова у целом Хомољу. Проказан је од домаћих доушника и одведен ноћу на Бањицу, где је постављен у прву собу талаца, који су одмах одвођени на стрељање. Симеон Оцокољић – Пазарац
(„Моја улога у рату 1941 – 1945.” стр. 98)


У току другог светског рата манастир Витовницу, због одмазде пале Немци и конаци и зграде су изгореле. У току периода 1941 – 1943. године, домаћи комунисти, због сарадње монаштва са четницима, хапсе и убијају три монаха и то: старешину манастира јеромонаха Мардарија, затим монаха Саву и монаха Хризостома, родом из Раче. О овом страдању на зиду цркве је постојала плоча.

Погодака: 657

Baneri