Blog Theme by PHP Website

Свештенство манастира Витовница

Манастир Витовница је манастир II реда, док су манастири Манасија, Раваница и Горњак манастири I реда.
1852. Манастир Витовница:
Настојатељ је Симеон Николић, са једним калуђером и парохијом од 160 душа.
1875. Витовница у срезу млавском, округа пожаревачког:
Привремени настојатељ манастира је архимандрат горњачки Сава.
Чланови братства су још јеромонаси Тихан и Јоаникије.
1900. година Витовница
Братство чине: игуман Методије и јеромонах Милутин.
1910. Витовница:
Братство чине јеромонах Никон, као привремени старешина и јеромонах Доситеј.
ИЗВОР:
Архив Србије – Митрополија
Државни календар са шематизмом
.

МЕТОДИЈЕ (световно име Живота Миловановић), рођен је у Петровцу на Млави, око 1865. године; по свршетку студија богословије, као народни учитељ радио је у Кратову (Македонија); примивши свештенички чин, служио је у многим местима у околини Ваљева и у свом родном крају (свештеник шетоњски и рабровски); касније, прешавши у монашки ред, провео је три године у манастиру Хиландару, на Светој Гори; касније, био је монах и игуман у више манастира у Србији; игуман манастира Витовница ( 1896 – 1902); веома вредан и „човек од књиге”; први је из монашког реда у пожаревачком крају, који се бавио уређивачком делатношћу (лист Беседник, који је излазио 1902 – 1903); касније архимандрит манастира Светог Јована Осоговског; живео је у Петровцу и објавио три књиге на тему Свете Горе и Хиландара; као вредан пчелар, са млавским учитељем Јованом П. Јовановићем, био је иницијатор и оснивач Српског пчеларског друштва (1897) и један од најзначајнијих сарадника пчеларског часописа Пчелар и значајан теоретичар и полемичар у тој области; један од најстаријих чланова Српског пољопривредног друштва; касније премештен у ваљевску парохију, где је и умро (1933); син ђенерал Милан Ж. Миловановић.

 

Погодака: 879

Baneri