Blog Theme by PHP Website

СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ МАНАСТИР - ЦРКВА "УСПЕНИЈА СВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ" ВИТОВНИЦА




bratstvo manastira 1961Манастир Витовница се налази на северо-истоку од вароши Петровац на Млави. Налази се са десне стране пута Петровац-Кучево, скретање за село Витовницу. Црква је смештена на југоисточном изворском рукавцу реке Витовнице, лежи на једној кречњачкој стени под високим "Штубиком" 95б метара високим. У народу и по расутим записима стоји да је ктитор манастира Српски краљ Милутин. Настанак саме цркве се везује за 1289-1291. годину. Историјски записи говоре да је у то доба уједињена војска краљева и браће Милутина и Драгутина однела војну победу над одметнутим бугарским бољарима Дрманом и Куделином, који су били утврђени у свом седишту у Горњачком Ждрелу. Posle ovakve pobede i povratka ove oblasti pod vlast kralja Dragutina i Milutina, nastaje i sam manastir Vitovnica. Po zapisima u jednom periodu srednjeg veka manastir Vitovnica je bio metoh manastiru Ždrelu-Gornjaku. 

basenovsko-vitovnicko-jevandjelje Манастир је у прошлим временима носио имена Вителница, Витеоница, Витаоница,и сада Витовница. На првобитном темељу, и на порушеним остацима, сама црква је дозиђивана два пута, у ранијим вековима. Треће дозиђивање саме цркве је настало 185б. године, у време игумана хаџи-Стефана, који је уједно и обновитељ манастира Витовнице. Црква је зидана од камена са гашеним кречним малтером, и са врло мало опеке која није сложена у редове зида. Црква по стилу градитељства припада српско-византијској градњи.. Основа цркве је крст, са израженим олтарским и певничким апсидама. На самој дозиданој припрати је четворострани звоник.

Унутрашњост цркве се дели на припрату, наое цркве, и олтар. Дебљина зидова цркве су око 116 центиметра. Цимензије цркве у свом унутрашшем делу су: Првобитна припрата 500x390 цм, друга дозидана припрата величине З10 х 390 сантиметра, наос-брод цркве 110x390 цм и олтар цркве величине 320x390 цм. Скривен је био ситним црепом, данас је кров по свом облику измењен. Добио је бачвасти облик, заобљен је и покривен плехом. На самој цркви су два крста постављена на два кубета цркве, они симболишу хришћанство и православље. Терасасти зидови на оба кубета су складни,

manastir-vitovnica-1а симс на западном делу зида испод звоника је од печених опека и даје посебну симболику и лепоту самој грађевини-цркви. На звонику цркве су три звона. Олтарска апсида је споља петоугаона, док је северна и јужна простране и чине кракове крста у основи цркве. Димензије храма из предходних векова, са упоредом данашњих димензија које су сада, дужина 19,60 метара, ширина 3,90 метара, висина зидова је 4 метара, док је висина са кубетом 12 метара, одговара првобитној величичи цркве. У зид цркве, испод северног прозора је узидана, са леве стране од улазних врати 1856. године, камена плоча са натписом. Плоча је исписана двојезичним писмом, јерменским и словенским словима. У преводу натпис гласи: "У име Оца, и Сина и св. Духа. Влада, син Бабугов, поставио је тај божји храм у спомен апостолу Јакову и Петру, године 6.726." -Од рођења Христовог 1218. године.Досадашње тврдње разних истраживача и хроничара су биле да је сама плочз. донета из порушеног храма цркве у "Решковици" manastir-vitovnica2где је постојао манастир, који се сада обнавља. По истраживању аутора ове књиге, стоји закључак да је плоча пренета из остатака порушене цркве зване "Браник" која датира из средњег века и њени остаци се и данас налазе у атару села Мелнице, Североисточни део око З километра од села. У XX веку остаци ове цркве су били добро очувани. Из ове цркве је пренешен и камени под у манастир Витовницу. Јерменски натпис на самој плочи, говори да је на самом манастиру Бранику, било знака са ликом змије што потврђује и жљеб стене од 3,5 центиметра, и дугом више од 9 метара. На стени над манастиром званом "Склоп", сачувани су остаци каменог "Аквадута" којим је у порту цркве доведена вода, скренут ток са извора "Црног извора" који је удаљен од манастира око један и по километар. Овај аквадут је веома атрактивног изгледа, и њега је саградио сам игуман Хаџи Стеван у другој половини XИX века. Пресудан закључак да је плоча пренета у манастир Витовницу из манастира "Браник" је огроман мајдан мермера на потесу "Браник" уМелници. На источној страни од олтара се подиже једна огромна камена стена која је изнад саме цркве, предање говори да је на њој била мала капелица, чији остаци постоје.Сада је ту постављен велики крст, који доминира над самим манастиром. У поменутој стени постоји и пећина у којој су се подвизамали монаси из самог манастира Витовнице. Унутрашњост цркве Витовнице је складан, а због самих узаних прозора је доста мрачан. Други натпис у самом храму на плочи је такође значајан, јер детаљно описује обнову цркве, њеног првог ктитора, као и време њене обнове и живописање храма 1856. годне, кога живописа, и ко је обновио манастир. Манастир Витовница, у свом настанку, живот/ цркве, рушењу, и обнови, је имао и свој већи процват, као и падове када је био запуштен. oltar Историја самог манастира је истоветна са историјом овог краја. Манастир је у свом зачетку, и времену процвата Србије, имао и чувао поред имовине и многа културна покретна богаства-ризницу, реликвије , сасуде, старе богослужбене књиге и мноштво записа који су у огњу ратова и страдања српског рода за навек настали са ових простора. Тако да се данас скоро мало сачувало. У манаетиру се чува стара обредна књига, у којој стоји записано да је њу даривао манастиру господар Пауљ Матејић, војвода Карађорђев, и да ју је купио за 60 гроша тадашњих. Витовница је после обнове Пећке патријаршије 1557. године била у дужем периоду центар духовности и културе у овом делу Србије. У једном од страдања манастира од Турака, монаси су пребегли у фрушкогорски манастир Вешеново, и том приликом су однели из Витовнице јеванђеље које је 1557. године оковао лично Вук Кондо. То црквено благо је зато и познато под називом "Бешеновско"-"Витовничко" јеванђеље. Оно се данас чува у ризници Музеја Српске православне цркве у Београду. У самом манастиру данас се чува и неколико богослужбених књига којв су важне и по томе јер на њима има записа о животу манастира Витовнице. Те књиге су, "Србљак" и "Часлов". Црква чува и два крста, један метални на коме пише:3а успомену манастиру Витовници од М. Рачића,  трговца из Београда 1912. године.Други крст је дрвен, и на њему пише: "Овај крст приложи Миливоје и жена му С. за здравље своје манастиру Витовници 1905. године Милосављевић из Петровца". Манастир чува и једну икону на којој пише: "Сију икону приложи Михајло молер Костић из града Витоља 1831. године "икона је Светог Јована Крститеља. Године 1933, професор Мирко Драговић из Пожаревца је посетио манастир, и том приликом је видео да је манастир тада чувао доста старих богослужбених књига, између осталих помиње и једну из 1777. године, као и да је манастир имао и један стари манастирски печат који је однешен у манастир Крушедол. Печат је био величине талира, и од сребра је био изливен, около стоји овај натпис: Сји печат манастира Витовнице храм успенија пресвете владичице наше Богородице". Из сачуваних матичних протокола, за уписивање рођених, венчаних, и умрлих, који су вођени при овом манастиру може сз видети историја самог манастира од 1836. године. Црква је у једном периоду била и парохијска црква, и њој су припадала села: Села, Мелница Кладурово и Рановац, сачињавали су једну парохију и манастир Витовница им је био као парохијска црква. Период између 1837-1844. године, парох је био Димитрије Илић протојереј. Другу парохију су чинила села Кам.еново, Кнежица, Старчево и Трновче које је тада имало своју капелу, ова села су била при цркви манастира Витовнице, парох им био између 1837-1844. године, Арсеније Поповић свештвник. Трећу парохију при манастиру Витовница су чинила села: Свине-Свилне сада Петровац, 3абрђе, Лесковац и Панково, у истом временском периоду њу је држао свештеник Трифун Максимовић. Четврту парохију су чинила села Дубочка, Рашанице и Прибице, између 1837-1843. године, парох је био Петар Поповић. Пету парохију при манастиру Витовници чинила су села: Витовница, Бистрица и Стамница и она је лично припадала самом манастиру, и по изузетку од осталих поменутих парохија њу су опслуживали мирски свештеници, свештеномонаси из манастира Витовнице Црква чува и део сачуваног живописа у кубету цркве, и он се сматра за већу уметничку вредност од осталог живописа у цркви.У самој олтарској апсиди је сачуван живопис из 1856. године. manastir vitovnica5 По најновијим истраживањима Завода за заштиту споменика из Крагујевца, настоји да се докаже и да одговор на питање о првобитном живопису цркве, који је малтером премазан, и да се испод налази стари живопис. Живопис у Витовници су радили браћа Милија и Иван Марковић из Пожаревца за цену од 100 цесарских дуката, њима су у раду често помагали и њихови синови Радован и Никола, као и сликари Димитрије Постников и Јанко Лазаревић. Дрвени Иконостас у манастиру је веома леп, и нешто је старији од самог црквеног живописа. Његово настајање се везује за 1831, 1854 и 1894. годину. Царске двери на иконостасу потичу из 1853. године, што сведочи запис на иконама, иконостасу и царским дверима. На самим престоним иконама Св. Богородице, и св. Николе са леве стране, и на Спаситељовој-чудотворној икони и јединој са десне стране двери, стоји запис, рађен 1831. године приложи их цркви Јеремија Додол из села Отамнице. Натпис на царским дверима на десном крилу гласи "Ове двери откупише и приложише Манастиру Витовници Јанко и Јагода из Дубочке за душу мртвих Николе, Трајила, Марије, Саве, Живка, Јакова, Калина и Трајила, месеца августа 15-ог 1853 лета". На левом крилу стоји запис: "3а здравље живих Марије, Петра, Оприце, Босе, Стане, Магдалине, Станке, Милије, Јована, Јоване и Јована". Црква има три звона и на њима се чувају записи: На великом звону стоји "3воно ово манастира Витовнице, ливено при књазу Милану М. Обреновићу ИВ арх. Саве с братством истоимени намесник Тихон јеромонах, Јоаникије, Милентије чреа Ђорђе Боте син у Вршцу 1875. године".
На другом великом звону постоји запис: "Звоно ово ливено је из капитала ман. Витовнице при влади књаза Милана Обреновића ИВ ливао Ђорђе Бота син у Вршцу 1875. године." На трећем звону-малом стоји запис "3воно манастира Витовнице преливено настојањем г. Саве Грбовића 1887. године салише Ђорђе Боте син у Вршцу бр. 754".
 

 
Монаштво манастира Витовнице


Године 1619. игуман Нићифор, 1622. године игуман Аканије, године 1661. игуман Висарион, 1691. игуман Висарион ИИ. 1733. године игуман Данило. Поред поменутих игумана у историји манастира Витовнице, игумана Данила 1713-1733. године, остаје празно време све до 1826. године. Године 1837, манастиром Витовница управља игуман Константин-Вујић. Године 1841-1844, игуман Исаије-Стошић. Године 1844-1851., игуман Стефан-Михајловић. Године 1851-1866,manastirom upravlja manstir6 Игуман хаџи Стефан-Бојовић, у манастиру је и умро 1875. године. Поред свештено монаха манастиром су управљали и мирски свештеници у раздобљу 1842-1866. године, када је манастир био и парохијска црква, имена су: Милија Константиновић, Ефтимије Петровић, Никола Поповић, Илија Илић, Милорад Поповић, Јован Нешић, Милош Илић, Гаврило Поповић, Живко Илић, Ранко Поповић, Павле Јанковић и Милисав Георгијевић. По сачуваним подацима имена свештено-монаха на челу управе манастира Витогнице је оваква: Игуман Сава 1869. године, Игуман Јосиф 1872-1877. године »Настојатељ Сава 1883. године, Игуман Максим 1886. године, Игуман Сава 1888. године, Игуман Методије 1875-1903. године, Архимандрит Никола 1903-1909. године, Синђел Дамаскин 1909-1911. године, Игуман Исаије 1911-1915.године, Јеромонах Михајло 1918-1921. године.Posle obnove Braničevske Eparhije 1992. godine, uprava i starešine u manastiru Vitovnici eu: Godine 1922, starešina manastira je jeromonah Pajsija-Popović. Arhimandrit Juvenalije 1923. godine, bratstvo arhimandrit Pahomije, monah Andronik-Šubin 1924. godine, godine 1924,jeromonah Mojsije-Branković starešina manastira, bratstvo jeromonah Milentije-Radenković 1925. godine, jeromonah Silvestar-Spasić 1926. godine, koji je kasnije načinio ubistvo u manastiru Sv. Petke, i lišen svešteničkog čina. Godine 1927, nadgrobni spomenici bratstva manastira старешина је јеромонах Павле-Панић, братство архимандрит Инокентије-Годунов 1930. године, јеромонах Димитрије-Хранисављевић 1931. године, Године 1931-1934, старешина је јеромонах Димитрије Хранисављевић, братство је јерођакон Митрофан -Митић 1 931. године, јерођакон Авакум-Божидаревић 1932. године, јеромонах Зосим-Ваљајев 1932. године, монах Јован-Талић 1932., Јерођакон Георгије-Веселиновић 1933. године, монах Платон-Радовановић 1933 године, Јеромонах Мирон-Лукић 1933 године, јеромонах Саватије-Крилов 1933 године, године 1934., дужност старешине је вршио Игуман Лукијан-Бирчанин, његови заступници су убили у два маха најпре синђел Серафим-Палајада, а затим и синђел Павле-Панић, затим старешина манастира постаје игуман Никанор-Пујић, братство је: јеромонах Милентије-Раденковић 1934 године, јеромонах Серафим-Живковић 1934. године, синђел Серафим-Палајада 1934. године, јеромонах Саватије-Крилов 1934. године, јеромонах Мирон-Јовичић 1934. године, синђел Павле-Панић, 1934. године, Игуман Никанор-Пујић 1935. године, братство је: Ialiron-Veselinović, jeromonah Prokopije-Kovačević, 1935. godine, jeromonah Damaskin-Dukin 1935. godine, monah Vasilije-Lončarević 1938. godine, monah Varnava-Milošević 1938. godine, jeromonah Sava-Marković 1940. godine, monah Vitalije-Janković 1941. godine, jerođakon Avakum-Momčilović 1940. godine, jeromonah Pantelejmon-Vračerić 1941. godine, jeromonah Mihailo-Stojiljković 1941. godine, jeromonah Milentije-Pešić 1941. godine, jeromonah Stevan-Božičković 1941. godine. Godine 1947-1953., na čelu manastira Vitovnica je bio Jeromonah Hrizostom-Pajić, bratstvo manastira je: jeromonah Kliment-Lazić 1953. godine, jeromonah Antonije-Ilić-Rakić 1953.godine, monah Kirilo-Vešković, 1954. godine, monah Karion-Ivanović 1953. godine. Novi starešina manastira Vitovnice postaje Jeromonah Stefan-Stevanović, bratstvo je: jeromonah Kliment-Lazić, jeromonah Pahomi je-Marković, jeromonah Antonije-Ilić-Rakić. U manastiru Vitovnica nakratko zbog nedostatka monaha dolaze dve monahinje, i to Vera-Jović i Gajanija-Bosioković. Ova druga je 1959manastir 7. године враћена у матични манастир. Године 1959., за старешину манастира је постављен Јеромонах Теодор-Арсић, који се касније 1972. године поново враћа у Витовницу, за време његовог старешинства се обнављају конаци, економија и манастир напредује у раду, братство манастира је било тада: јеромонах Василије-Грујић, Јеромонах Лазар-Ранковић који је сада од септембра 2002. године Игуман Витовнице, монах Макарије-Чолаковић, и тада монахиња Марина-Милорадовић која је радила у манастирској кухињи. Умрла је у манастиру и сахрањена је на манастирском гробљу. Игуман Тадеј-Штрбуловић, је први пут на управу манаетира дошао 1962. године, и на њој остаје до марта 1972. године. По други пут се враћа у манастир Витовницу, и стаје на чело манастира и на тој дужности је остао све до своје болести 2000. године, када под чудним околностима прелази у околину манастира Ковиљ. За његово доба манастир је постигао највећи степен изградње и напретка, у новије доба. По његовом одласку, на дужности старешине се смењују игуман Данило накратко и привремено монаси братства. Сада је старешина Игуман Лазар Ранковић, дипломирани теолог. Године 1999, на челу манастира је био Архимандрит Тадеј-Штрбуловић и братство манастира Витовнице, јеромонах Нестор-Пандур, јеромонах Јован-Јанковић, јеромонах Домитијан-Новић, монах Михајло-Биковић, монах Серафим-Тошић, и монах Георгије-Моравић-балкански. По одласку игумана Тадеја из манастира, долази до рушења старог манастирског конака који је био сведок многих знаних догађаја везаних за манастир Витовницу, сазидан је био у другој половнин XИX века. Био је под заштитом државе, и њега су срушили под неразјашњеним околностима-празним обећањима 2001. године. Dанас у порти манастира има стари конак и нови велики са спратом, као и трећи који је подигнут на крају XX века. Имовно стање манастира Витовнице је затекло манастир у другом светском рату са знатним сточним фондом и поседом од 28 хектара ораница, 18 хектара ливада, 6 хектара воћањака, као и пола хектара винограда и 1000 хектара шуме.


natpis1 Поред поменуте имовине, манастир је имао 12 разних кућа, своје воденице, и своју механу у селу Витовници. После ослобођења и доласком нове власти на чело државе, манастиру као историјском споменику средње важности, оставља се законски максимум земљишта. Данас 2002/03. године, поседује 7 хектара обрадивог земљишта, 2 хектара шуме и део пашњака и ливада, виноград и воћњак. Манастир је у 2002. години имао 80 кошница са пчелама и приход у меду око З00 килограма. Бригу о пчелама је водило друштво пчелара "Млава" из Петровца на Млави. Манастир поседује и мању економију са крупном стоком-говедима. У оквиру манастирског конака постоји капела у којој се служи у хладним зимским чашама. Ниже манастира у кањону реке Витовнице, постоји лековит извор звани "Христова вода". По писаним подацима, у атару села Витовнице постоје трагови старих насеобина. У изворишном делу реке Витовнице, откривен је рударско-металуршки комлекс из периода I - II века нове ере, потес Велики и Мали Врањ. Угарске повеље из 1390. године, бележе утврђење -каструм "Вутинцхе".natpis 2У јазу воденице на месту Ветерник, нађена је масивна златна средњевековна минђуша са три јагоде, која се данас чува у Народном музеју у Београду. Насеље Витовницу, данас чине становници српског порекла-православне вере, са говором влашког живља. Манастир је по локацији и црквеној подели у намесништву "Млавском", Епархија Браничевска Пожаревац.У непосредној близини поред саме цркве, постоје гробови монаха, и над њима су надгробни споменици са основним подацима о преминулом калуђеру. У манастирској порти постоји веће манастирско гробље, где у миру почивају монаси, и међу њима је и једна монахиња, која је ту сахрањена, Марина-Милорадовић.

Погодака: 992

Baneri