Blog Theme by PHP Website

Конопља, конопљиште и производи од конопље

Konoplja DomacaКонопљиште је место које се у рано пролеће припреми за сејање конопље. Леје конопљишта су претворене у ситну земљу, помешане са благим стајским ђубривом.
Најпре се направе браздице мотиком и засеје се семеном конопље. То је у прошлим временима имала свака кућа.
Када конопље израсту и цветају, „првајке” жућкасто – зеленим ситним цветом, оне се оберу чупањем из земље, а другајке остају за касније. Обране конопље се везују у ручице. Затим се суше и направе се топила у песку на обали саме реке Витовнице. Ту се слажу конопље у ручицама а преко њих се стављају даске са камењем да се притисну и буду у дубини од 40 сантиметара у води, где приликом загревања воде настаје врење. Тако се конопље десетак дана киселе док не омекшају, затим се ваде и перу у реци, како би постале беле. Обично се опране ручице суше на плоту или огради крај куће.
Обијање конопље се врши на процепу, набојником. Тако се добива влакно од конопље, звано „тежина”. Такво прво влакно је грубо и пуно је пуздера. Да би се добило чисто влакно наступа процес на гребену и тако се после добива повесма. Тада се повесма перја на перници док се се добије меко влакно од један метар дужине, сребрнасте боје. Таква повесма се преде на преслици вртеном. Најтања нит служи за ткање одеће. Од грубље нити се праве сламарице и ткају џакови. Бељење тежине се врши пепелом.

Повесме се уваљају у просејани пепео и прелију се врелом водом и тако стоје седам дана. После се повесме испирају на реци или кладенцу или са водом из бунара. Овакве и опредене повесме се на витлима претварају у кануре, затим сучу на цеви и ткају на разбоју. Цевке се увлаче у чунак, а чунак се провлачи кроз цев нити. Тежињава нит је служила за основу код ткања ћилимова и поњава за куће, а сама вунена нит се звала „потка” .
У разним бојама се ткало, клечало и шарало. Машта ткаља је била богата. Код Влахиња у Витовници је доминирала тканица од беле боје

Погодака: 1168

Baneri