Blog Theme by PHP Website

Одевање и ношња Витовничана у XIX и XX веку

Породица Витовничана у свечаној народној ношњиГрупа Витовничана на пољу у ношњама Влаха, мобаСело Витовница у општини Петровац на Млави, карактеристично је по одевању и ношњи и разликује се од многих других насеља у овој општини.
Мештани овог села су се у својим насеобинама, како у кућама, тако и по салашима у прошлим временима облачили просто и практично. Због удаљености салаша, бачија, дуже пешачење до њих тражило је и различито одевање, лаганије за летњи период и топлије одевање за хладније дане и зиму, која овде стиже раније, него у селима у равници. Одело XIX и до друге половине XX века, најчешће је било шивено и ткано. Ткано и шивено од конопљиног платна, за летњи период, а од ваљаног сукна за свечане дане, одн. од чоје за хладније дане и зиму. Одело се састојало од веша, кошуље и гаћа од тежине, платна, па до чакшира – панталона и гуња, који су шивени од сукна. Послови мушкараца и жена у летњим данима, када се много кретало и радило, захтевало је и “корекције” у облачењу, тако да су мушкеНародно одевање Витовничана одрасле особе носиле преко гаћа и појас у народу зване „тканице”, који им је стезао струк при раду. Жене су, такође, преко ланених дугих кошуља струк стезале „тканицама”.
За време косидбе ливада и жита, мушкарци села Витовнице су носили широке и дуге гаће, а преко леђа дуге, тежињаве кошуље, широких рукава . За појасом, прикачен за тканице, обавезно је ишао „ћок”, у коме је био брус за оштрење косе. У том појасу је био заденут и нож, без кога ни један житељ села није излазио на поља или бачије. Били су обувени у свињске кожне опанке, од нештављене коже, такозване „пресне коже”, опшивене опутама (тракама од коже). Оваква обућа је правила сметње при ходању зими. Зими су мештани облачили јелеке и гуњеве, сашивене од сукна и шајка. Споменимо да су сељани сукно за своја одела ваљали у сопственим ваљавицама, које су биле изграђене на самој реци Витовници. Чакшире мушкараца су биле рађене од грубог сурог сукна, кога су жене из овог села ткале на разбојима. Мушкарци су носили дуге и ткане чарапе зими, а преко њих, на предњи  
део стопала навлачили назувице. У опанке, зарад грејања ногу, стављали су „потпетаче”. Опанци код ових сељака, са влашким живљем, један је од најлошијих одевних предмета. Мушкарци су зими, преко кошуље, били одевени грудњаком од штављене овчије коже, а преко Млада Витовничанка са дукатима око врататога се облачио кожух или гуњ. На главама мештана носила се шубара, која је штитила главу од зиме. Карактеристично је да се у Витовници сва одећа носила и шила од белог сукна, које је и пленило лепотом одевања Влаха у овом селу.
Жене у Витовници су носиле дебеле сукње, зване намицаљке које су биле дуге до краја листа на ногама. Испод сукњи су облачиле дуге ланене кошуље и поле, које су им служиле уместо доњег веша. На главама су носиле лепе мараме жуте боје, са ресама. Коса им је била скупљена у повезачу, у пунђу. Жене су носиле косу оплетену у сплетове. На ногама жене и девојке су обувале вунене чарапе до колена које су везиване врпцом или „штрунфом”. Чарапе су биле офарбане обично постојаним тамним бојама.
Летња гардеЉубица Павловић и Руменија Перићроба жена у тим временима XIX и средином XX века, састојала се од дугих, белих и широких кошуља, опасаних тканицама. Преко тога су опасивале кецеље, богато извежене, четвртастог облика, опасиване и са предњег и задњег дела тела. Од украсних предмета жене су носиле прстење, гривне, а око врата богате ниске златних дуката.
Мушкарци су на свечаним оделима о појас носили дуван кесу, огњило и кремен, дуван крижанац, као и канију са ножем о појасу. Тада су мушкарци облачили одело од тамнијег шајка, прслук и антерију, на ногама вежене вунене чарапе и опанке од штављене говеђе коже. На главама је била шубара. Жене су на главама носиле оглавља, конђе – врсту капе, облачиле сукњу извежену, ткану, либаде - женску блузу од чоје, вунене извежене чарапе и на ногама опанке. Ретко је ко од жена или мушкараца имао ципеле. Треба напоменути да се ношња код Влаха у овом месту у протеклих век и по у целини, сачувала у оном старом архаичном облику и орнаментици. Поједини елементи су као женска кошуља, прегача са ресама, као и мушке сукнене чакшире и сама шубара, остали целина тог поднебља до друге половине XX века.
Љубав код Влахиња у овом крају је остала према шаренијем везу јака. За сам украс на глави Влахиње су трошиле сав иметак у кући, јер се коса младе девојке удаваче једва види од дуката и цвећа, јер Влахиње носе „шапце” око главе, две дебеле гужве, увијене од вране вуне. На самом темену преко њих штрчи нешто налик на мали раоник, превучен назувицом од белог платна и извезен при дну црвеним памуком. Због саме тежине „шапца”, повезМлађи Витовничаниују преко њих и преко чела пантљику, од белог платна, која држи оглавље. Шапца је троугаона капа, богато је украшена везом. Њу је испуњавао калуп од тежине, тако је имала облик једнороге капе. Много жена је носило и капу звану плећар која је била начињена  
туђСтарији брачни пар у свом дворишту Обрад Штрбуловић са женом Стануцомом косом. Ова капа је покривала читаву површину главе тако да се коса није ни видела. Плећар је био поткићен сребрним новцем, најчешће талирима и перлама. Удате жене су преко чела везивале пешкир, проподу, који је био изаткан од белог памука и на крајевима украшен претканим попречним пругама или ромбовима. Сва оглавља код ових жена су представљала симбол плодности, јер су их носиле обично плодно зреле девојке и младе жене, оне су имале у обредима Влаха улогу да доносе здравље и напредак, у кући и самом селу где живе.
Цвеће је било симбол мириса и лепоте очуваности жене и мириса земље села. Типови оглавља код Влахиња из Витовнице су у једнорогим и дворогим капама, са архаичном врстом оглавља, која је била у употреби XIX и XX века. Овакве ношње и оглавља досежу и у нека много ранија доба, чак до самих праисторијских времена на подручју Млаве и Хомоља.

Погодака: 942

Baneri