Blog Theme by PHP Website

Дописи

М. Витовница, децембра 1897. год.
Да би Српско Пчеларско Друштво могло са успехом да врши свој узвишени задатак, мора добро познавати стање пчеларства у домовини, погодбе за пчеларење сваког краја засебице, у колико је развијено рационално пчеларство: шири ли се оно само међу интелигенцијом, као и то, зашто се не шири у масу народа и шта би требало предузети за унапређење пчеларства, а нарочито да се оно шири у масу народа? Последње две тачке морају бити предмет главне бриге Српског Пчеларског Друштва, и за то, неће бити на одмет материјал, који ћемо пружити у низу наших дописа.
Рационално пчеларство почело је да се развија у овоме округу 1882. год. Прву кошницу Берлепшева система положена израдио ми је један столар из Голупца, који је за себе израдио неколико таквих кошница и са њима пчеларио. Свака је кошница имала озго отвор за стаклено звоно, у које су пчеле упућиване да граде саће за време главне паше. Но, са овим је кошницама било тешко пчеларити. За то сам 1884. године отпочео пчеларити са американком г. Јована Живановића професора и нашег пчелара из Карловаца, и центрифугу набавио. Са овом је кошницом било много лакше пчеларити, за то су одмах прихватили рационално пчеларење: г. Димитрије Ђорђевић свештеник кулски, који је и леп павиљон подигао за 10 кошница, г. Јован Ранковић трговац и г. Жика Рајчић економ из В. Градишта, који су и данас вредни рационални пчелари у околини. Тамо се може с успехом пчеларити. Њихова је околина богата багремом.
Ја сам тада пчеларио у Раброву, и оставио Михаила, са 10 ђерзонака; Милоша, са 8; Анту Ристића, механџију са 40; и Лазу Поповића, пароха макачког са 5 ђерзонака американке Ј. Живановића.
При поласку за Ваљево 1889. год. продао сам павиљон са 40 кошница г. Мијаилу Стојаковићу из Сене са свима пчеларским справама, а 180 ђерзонака пренео у Ваљево. Г. Мијаило је остао, као најозбиљнији пчелар у Горњем Пеку, среза Звишког.
У В. Кучеву пчеларио је у велико са вршкарама намесник кучевски г. Иван Николић а доцније набавио 5 ђерзонак, и са њима и данас пчелари.
У Горњем Пеку, до клисуре звишске средња је паша, јер се скоро сва земља обрађује. Местимице има по стрњикама бела босиљка, али га стока брзо потре. У звишском срезу има доста цветних ливада и шума, у којима је пуно јасена и липа са чега је обилна паша за пчеле.
У В. Пожаревцу данас у велико и најозбиљније пчелари г. Живко Ђорђевић – Зоја хотелијер. У своме винограду на „Сопоту” подигао је велики пчеланик са 60 ђерзонака, које је израдио по препоруци потписатог, по моделу најновије и најбоље кошнице г. Алексе Живановића, а има толико и вршкара. Пчеланик је истима на вису, који је изложен свима ветровима, али има околину богату пашом, и овај је пчеланик данас и највећи и најугледнији у округу пожаревачком; јер г. Живко није жалио ни трошка, ни да своје кошнице сагради по најбољем систему, од најбоље грађе и да набави најсавршеније пчеларске справе.
У срезу млавском од 1886. године отпочели су рационално да пчеларе: г. Јова П. Јовановић учитељ В. Лаолски, који је своје кошнице сам лично израђивао, па га најјевтиније коштају. Пчеларио је са 10 ђерзонака. У В. Петровцу г. Милосав Богдановић економ, са 10 ђерзонака; г. Љуба Филиповић, парох из Шетоња са 10 ђерзонака; Манастир Витовница са 12 ђерзонака и 2 вршкаре; М. Горњак са 2 ђерзонке.
Као што се види, нема ни једног сељака рационалног пчелара. Сељаци пчеларе са вршкарама. Истина нема ни једног села, а да у њему по који сељак не пчелари са вршкарама, али је свуда број кошница далеко мањи него што је био.
Млава је пуна багрема и шума, и дивних цветних ливада, што је и пок. Јакшићу измамило ове речи у песми „Пут у Горњак:”
 

Од В. Села до самога Ждрела
Ко да’ј вила ћилим разастрла

Од зелене траве и свакаке шаре итд.

Млава је за пчеларење «обетована» земља, али се пчеларство не гаји у колико би то требало.
Паша прошлогодишња била је рђава. За време дугих и плаховитих киша у овој години, многе су вршкаре пропале.
Цена је меду била у Г. Млави 0 .80, а воску 6 дин.
У В. Петровцу може да се изради једна ђерзонка за 10 дин. А у В. Пожаревцу за 15

Погодака: 944

Baneri