Blog Theme by PHP Website

Пчеларство у манастиру Витовници

Пчеларско друштво „Млава” у манастиру ВитовницаПчеларско друштво „Млава” са седиштем у Петровцу на Млави, сада на крају 2007. године, има својих регистрованих 115 чланова.
Ови чланови су потомци старих пчелара који корене пчеларства званично вуку још из 1897. године, када се пчеларење први пут званично оглашава у Млави и Србији. Пчеларско друштво има и свој споменик пчели, подигнут у селу Каменову 1998. године, откривен на Седмој пчеларској смотри. Споменик је изливен у бронзи и тежак је око 215 килограма, a његов архитекта је Јанко Лалић, из Лазнице код Жагубице. Јединствен је у Европи, а друго знамење пчели у свету, уз Јапан, који такође има споменик пчели. Да пчела на овим просторима постоји и врши своју природну мисију, сведочи и пронађени примерак фибуле – пчеле, настао у II веку н.е. који се чува у колекцији Радета М. Обрадовића, из Великог Поповца. Овај јединствени примерак је у листу Пчелар, овековечио сликом и текстом Миле Станковић, пчелар из Великог Лаола. Сви ови подаци говоре да је пчела присутна вековима у Млави и Хомољу. Сада Друштво пчелара Млава, предводи Живорад Лазић из Трновча, као председник, секретар и пчелар Живорад из Петровца, а чланови Управног одбора друштва су Синиша Јеремић, Југослав Тасић, Љубиша Бранковић, Тихомир Ивковић, Драгиша Илић, Добрица Ђорђевић и Живота Караџић.
Пчеларско дриштво „Млава” брине и о пчелињаку у манастирској порти у Витовници. Овај пчелињак је, залагањем пчелара „Млава” из Петровца и Каменова, веома напредан и даје плодове на крају сваке сезоне – паше.
Друштво „Млава” има и своје манифестације, у селу пчелара Каменову, првог викенда у месецу априлу сваке године, као и Дане пчелара у самом граду Петровцу. Свој мед и производе од меда пчелари Млавског краја излажу и на „Ташмајдану” у Београду. Читава Србија у току сваке године посети скуп у Каменову и даје почаст пчели пред њеним спомеником. Треба рећи да је први помен о пчеларству познат још из турског тефтера 1467. године, када је село морало да плаћа порез на кошнице и мед, од триста аспри.
Пчелињак манастира Витовница, кошницеПрва Подружница пчелара у Петровцу је формирана 3. априла 1938. године , а њен први сазивач био је пчелар Тодор Благојевић, пољопривредни референт, а о значајупчеларства том приликом говорио је Љубомир Благојевић, управник расадника. Председник Подружнице је тада постао Драгутин С. Павловић, индустријалац  из Петровца. За секретара је изабран Стојан Р. Стојићевић, општински писар, а у Управни одбор су изабрани: Љубомир Тодоровић, за председника, Мика Ђорђевић пивар из Петровца, за потпредседника и чланови Живојин Мишић, економ из Каменова, Ђорђе Ивановић, економ из Вошановца, Лазар Марковић, економ из Забрђа, Лазар Лукић економ, из Лопушника, Милутин Дулкановић, економ из Лесковца и Живан Благојевић, економ из Петровца. У надзорни одбор друштва су изабрани: Тодор Благојевић, за председника, а чланови Живота Јоксимовић, из Каменова, Иван Добросављевић, из Вошановца, благајник Стојан Р. Стојићевић, магационер  Милутин Живковић из Петровца. За делегата на годишњој скупштини Српског пчеларског друштва изабран је Љубомир Тодоровић, економ из Петровца. У даљем тексту биће говора о пчеларству и њеном настанку у манастиру Витовници и њеном оснивачу игуману Методију – световно име ЖивотаПрви број часописа “Пчелар” Миловановић, превасходно свештенику шетоњском и рабровском, који је касније прешао у монашки ред и постављен за игумана манастира Витовнице; био је вредан и марљив пчелар и човек од књиге. Уређивао је лист Беседник, који је излазио 1902 – 1903. године. Објавио је три књиге на тему Свете Горе и Хиландара, а као вредан пчелар, са учитељем Јованом П. Јовановићем, оснива Српско пчеларско друштво 1897. године.
Касније се као калуђер премешта у ваљевску парохију. Методије је оставио неизбрисиви траг у утемељењу и развоју пчеларства у Млави и манастиру Витовници. У  целости преносимо текст и прилог о игуману Методију и пчеларству, објављен у „Пчелару” бр. 1 од 1.јануара 1898.г. (година излажења I., Београд).
Прво пчеларство у манастиру Витовница, пренето из часописа „Пчелар”, 1898. год.

Погодака: 1141

Baneri