Blog Theme by PHP Website

Важност пчеларства

Пламена љубав према вредној пчелици, браће пчелара, који се из љубави према пчели боре да само очувају и одрже своје пчеланике; љубав према добру свога народа, у ком ова грана народне привреде знатно опада, - покренула је и створила наше Пчеларско Удружење; покренула је и овај пчеларски лист, који вас, ево овим првим бројем поздравља.
Здраво пчелари!
И најстарији народи бавили су се пчеларством, и користили се пчелиним приносом – медом и воском.
Сам Господ уздизао је предео препун вредне пчелице, надасве друге пределе. За то је у бризи за свој изабрани народ рекао Мојсеју:

Добро видјех невољу народа својега и сазнах муку Његову, и сиђох да га избавим и да га изведем из оне земље, у земљу добру и пространу, у земљу где млијеко и мед тече.
( I Мојсеј 7 – 8).


Колико је цењена вредна пчелица и њен принос, колико је цењен предео у ком је она одомаћена, а колико корист, коју је народ имао од вредне пчелице још у тој далекој прошлости, јасно нам сведоче напред наведене речи Св. Писма. Благословена је то земља била. И таку је земљу Господ налазио своме изабраноме народу.
Стари Грци су мед сматрали као најскупоценији принос, којим би, често пута, својим боговима жртве сладили.
Египћани су употребљавали восак за балсамирање својих мумија, а стари Асирци стављали су своје покојне у мед, те их тако консервирали. Шпартански краљ Магесијал и Александар велики стављени су по смрти такође у мед.
Римљани су употребљавали мед на најраскошнијим гозбама као божански нектар, а стари Германи правили су медовину пре Христа на 400 година.

Св. Јован Крститељ хранио се у пустињи медом дивљих пчела, пазећи ову божанску животињицу. А кад је Господ Исус по васкрсењу тражио од ученика, којима се јавио „што за јело”, они му дадоше и „меда у сату” (Лука 24. 41 – 42).

Многи светитељи и испосници уважа- вали су и поштовали пчелицу, као божанску животињицу и њеним слатким нектаром хранили се.
Са ширењем хришћанства ширило се и пчеларство. Света црква вазда је штитила и ширила гајење пчела, ради чисте воштанице, коју пали у славу Божју.
Наш народ занимао се пчеларством од вајкада и знао за користи и меда и медена напитка.
За време наше старе славе под заштитом цркве и славних српских владара, пчеларство се тако много гајило да су се тада не само подмиривале све потребе у земљи у меду и воску, него су се још ти пчелини приноси и на страну извозили, а тиме и леп приход народу давали.
Краљ Милутин толико је помагао ширење пчеларства у народу нашем, да је не само стварао огромне пчеланике, него је и пчеларе ослобођавао „ота всјех работ кралевских и црквјених – и није работе да им нјест разјвет одличије да пазу.”
И Стеван Првовенчани и Цар Душан силни, који је све време владавине посветио ширењу своје државе и славе српског оружја, - имали су времена да помажу и шире пчеларство. Тако су радили и остали српски владари. Сви су они ширили пчеларство ради користи свога народа и ради чисте воштанице, која је паљена и у њиховим светим задужбинама у славу Божју, која је величала и славу њихову и српског народа. И ако са радошћу можемо да поменемо, како рационално пчеларство и у нас напредује, - са болом у души морамо одмах признати, да то напредовање не одговара напорима који се чине, и да се у масу народа никако не шири, и ако нам вредна пчелица толико драгоцене и посредне и непосредне користи доноси. –
Она лети од цвета до цвета, сабирајући медени сок и цветни прашак, да би нам кошницу напунила, али тим прелетањем изједног цвета у други, пчела врши највећу услугу биљкама – она сваки цветак оплоди, да нам и он обилно свога плода донесе.
Чувени пчелар Хубер живи у пределу, који није баш особито добар за пчеларство, па ипак је имао година у којима је од сваке кошнице добио по 50 килограма цеђена чиста меда. Године 1884. особито добре за пчеларство, добио је од једне кошнице 140 килограма, а од осталих просечно по 75 килограма меда. Свака његова кошница даје прихода просечно сваке године по 40 – 50 динара. Коме би такав приход био на одмет. Истина да свака ђерзонка кошта много више од плетаре, али свака, од добре грађе израђена, трајаће нам свога века, а на простору од неколико метара дужине и ширине можемо до стотину кошница и у њима милионе пчелица имати. Имати милионе радника на тако малом простору, каква срећа за сиромаха!
Славни немачки пчелар барон Берлепш вели својим пчеларима: „Учите теорију, иначе остасте целог свог века у пракси надрипчелари.”
Теорија је темељ праксе. Помоћу теорије можемо разумети живот пчелин, не грешити у пракси противу пчелине природе и веће материјалне користи црпати.
А колика ли је морална добит од пчеларења?
Колико нам драгоцених поука за моралнији и бољи наш живот у друштву пружа благословена пчелица својим животом и радом? Нигде већег примера вредна и ваљана домаћина и неуморна раденика не можемо наћи. Нигде веће одважности и пожртвовања; већег рада и чистоће и ненадмашне верности према матици и друштву.
Колико би се сви ми имали учити од вредне пчелице само у штедљивости и умерености? У кошници ма колико меда било, никад се не троши више, него, колико је то потребно. А како многи од нас раде?
Зато пригрлимо Пчелара који ће нам пружати сувремене поуке из пчеларства и трудимо се да нам он доспе, како у господске палате, тако и у сиротињске колибе где само читати знају.
Трудимо се да се рашири пчеларство у нашој милој домовини и Српству. Трудимо се да нам у пољу медни сок не пропада, да нам се у светим богомољама само чиста воштаница пали у славу Божју, а слова Божја величаће и славу нашу, славу милог нам владара, домовине и народа српског.

Погодака: 876

Baneri