Blog Theme by PHP Website

Бранислав Петровић о свом селу Витовници

Село Витовница налази се у Источној Србији, код Петровца на Млави. На путу према Кучеву, а на 10 километара од Петровца, село познато по Манастиру Успења, из доба краља Милутина, који је попаљен почетком 19. века, а обновљен 1856. године. Манастир, по имовном стању и земљишту које је поседовао, спада у групу богатијих манастира. Више него цело село Витовница, све до пропасти бивше Југославије 1944 – 1945 године. Доласком комуниста на власт, извршена је аграрна реформа, која је погодила и манастир, а који је поседовао обрадиво земљиштеи њиве површине око 30 хектара поред саме реке Витовнице, на месту званом Баре, које је одузето и додељено сељацима. Око манастира лево и десно шума око 70 хектара постала је државна, а манастиру остављено око 9 хектара око самог манастира. Шума звана Трест у површини од 1200 хектара припала је држави.
Манастир је поседовао и велики сточни фонд и то око 50 оваца и коза, 10 говеда, 4 коња и фијакер, који је служио за превоз, подрум пун вина и ракије. Шљивар на месту званом Попов поток, око 8 хектара, виноград 0.80 ари. Зграду једноспратну са 10 одељења, собе за преноћиште верника који су дошли у посету манастиру из удаљених места.
У манастиру, осим калуђера, налазили се и радници који су боравили у манастиру ради чувања стоке, Милутин из села и избеглица из Царске Русије, звани Ђорђе, који су чували стоку. По пропасти Југославије, 1941. године, формирају се партизанске јединице, узимају маха у борби, тако да овладају овом територијом и ослободе Петровац, Кучево, Голубац, Жагубицу, Крепољин. У исто време Недић формира своју Војску, такозвани Недићевци, те долази до борбе између партизана и недићеваца, који шаље своје јединице против партизана, те заузимају Петровац и сва места, која су држали партизани и долази до расула у партизанима. У исто време појављују се и четници Драже Михајловића, те освајају овај терен и овладају овим простором. С јесени 1941. године избија сукоб између партизана и четника, кад наступа расуло у партизанским јединицама, а касније и до нестанка партизана. Четници преузимају власт тако да у сваком селу постављају власт - команданта села и цивилно лице. У Витовници постављају Радивојевић Милутина. У то време Немци су држали вароши, а четници сва села около вароши. Једног јутра немачка патрола неопажено долази у село и апси команданта села Милутина Радивојевића и општинског деловођу – писара Димитрија Рајковића, који су одведени на Бањицу, у логор, где су и стрељани као сарадници четника. Касније, четници постављају за команданта села попа, старешину манастира званог Мардарије, који је вршио власт у селу све до ослобођења. По ослобођењу се формирају сеоске наоружане страже од сеоских грађана, претежно од омладинаца, које су дежурале и дању и ноћу, на крају села према Петровцу, осматрајући пут који је ишао Петровац – Кучево, тако да чим би стража приметила долазак Немаца дали би знак да мушко становништво избегне у шуме.
У селу и околини су се сместили четници, на брду изнад села, званом Виноградарско поље, где се налази сеоска кућа Михајловић Негована, а са које се види пут према Петровцу. Ту се сместио штаб четничког одреда под командом поручника Југословенске Војске. Једног дана Немци из Петровца долазе камионима до Гвозденог моста, где се одваја пут за Витовницу, ту врше истовар и у борбеном поретку наставе према брду, према кући Михајловић Негована, где се налазио четнички одред. Ту настаје борба између четника и Немаца, где погину 6 Немаца и неколико буде рањено, а од четника погинуо један, звани Јова, пушкомитраљезац, Србин избеглица из Хрватске. Због тих жртава што су претрпели, после неколико дана, једног јутра 1942. године, долази немачка колона из Петровца са Немцима у манастир и покупе сву храну, сву стоку, овце, говеда, коње и храну натоваре на камионе, а све зграде запале, осим манастира, тако да се од велике ватре запалио и манастир, део где су се налазила манастирска звона. После одласка Немаца, отрчали смо до манастира нас неколико грађана, као и Јовановић Светолик, који је узео виноградарску прскалицу за прскање винограда, напунио водом, попео се на звоник, те је угасио ватру, која је претила даље да сагори манастир.
За све време окупације од 1941. до 1944. године у селу и околини власт су држали четници, као и у целој Источној Србији, где су се сместили официри Југословенске војске, а који су избегли немачко заробљавање и то следећи: Команданти јединица одреда, подофицири, наредник Јовановић, Срећко Матић, поручник Никола Шкоф, капетан штаба Јагош Живковић и други.

Погодака: 929

Baneri