Blog Theme by PHP Website

Витовничанин Петровић Бранислав, возач трамваја у Београду о себи

Светлана Петровић - Милка, возач трамваја у БеоградуРођен сам у селу Витовници, код Петровца на Млави, 1927. године, од оца Александра и мајке Милене, где сам завршио и основну школу. 1944. године сам мобилисан у партизанима, где сам учествовао у рату све до ослобођења. За показану храброст у борби, одликован сам са Медаљом за храброст и Медаљом заслуге за народ. По ослобођењу сам остао у активној служби у Ј.Н.А. све до 1948. године. Вратио сам се кући у своје село Витовницу. По завршеном курсу у администрацији у Петровцу, запослим се као службеник, све до 1952. године, где сам радио у Витовници и Мелници. 1951. дошло је до реорганизације месних одбора, тако да Витовница и Мелница постају једна организација, а наша архива и матичне књиге све се спајају са Мелницом, тако да ја постајем секретар који представља Витовницу, а председник постаје Јенић Бранислав, из Мелнице, до 1952.г. Године 1958. одлазим у Београд, где се запошљавам у Градском саобраћају, на месту кондуктера, а касније као возач трамваја. У Београду завршавам курс дактилографије, али због бенифицираног стажа остајем да радим као возач све до одласка иу пензију 1983.г. За време рада у Београду, упознајем Николић Светлану, која је радила у Памучном комбинату, као штрикерка, а због мање плате прелази у Градски саобраћај и полагањем испита постаје возач трамваја, тако да смо заједно радили, све до пензионисања. Због залагања на раду добијамо златну плакету, као и златне значке Г.С.П и бесплатне доживотне возне карте, као и двоипособан стан који смо откупили. У Београду смо у току зиме, а лети одлазимо у Витовницу, пошто тамо поседујемо кућу и имовину, коју смо наследили од мојих родитеља. Тако лето проводимо у Витовници, а зиму у Београду.

Погодака: 1115

Baneri